Tumor markeri odreduju postojanje maligne bolesti
Tumor markeri određuju postojanje maligne bolesti
Ukoliko je nalaz tumor markera negativan, to ne mora da znači da on ne postoji i nije garancija da se neće razviti, a može da znači i da je tumor mali i da još nije izlučio puno pojedinih molekula kako bi se kancer detektovao u krvi
Autor: Danijela Davidov-Kesarsreda, 02.03.2016. u 12:25
Др Владимир Јуришић (Фото лична архива)
Kod pojave kancera, tumorske ćelije luče jedinjenja koja se zovu tumorski markeri. Njihovo povećanje u serumu krvi može da ukaže da kod čoveka postoje maligne promene u organizmu. Dugi niz godina cilj analize tumorskih markera jeste da se neinvazivnim metodama, uzimanjem krvi iz vene, dokaže prisustvo tumora u organizmu i to po mogućstvu dok je on još mali, kako bi se oboleli što pre lečili. Treba imati u vidu da se tumori najuspešnije leče dok ne daju metastaze u organizmu.
Kako ističe profesor dr Vladimir Jurišić, redovni profesor na Fakultetu medicinskih nauka u Kragujevcu i naučni savetnik iz oblasti onkologije, tumorski markeri su obično ili produkti koje tumorske ćelije luče u krv, ili su to molekuli na ćelijskoj membrani tumora koje ne poseduje normalna, već samo promenjena ćelija. Ali, naš sagovornik upozorava da ne postoji idealan tumorski marker.
– Važno je da se zna da ne postoji jedan marker za sve tumore. Ovi markeri se rade uvek kad postoji sumnja na tumor, pri čemu se oni mogu određivati i kada nema simptoma. Ipak, rade se kada postoji sumnja ili kod postojanja tumora nekog člana porodice, recimo, što može poslužiti preventivno. Ukoliko je nalaz tumor markera negativan, to ne mora da znači da on ne postoji i nije garancija da se neće razviti, a može da znači i da je tumor mali i da još nije izlučio puno pojedinih molekula kako bi se kancer detektovao u krvi. Ponavljanjem analiza posle tri do šest meseci može se naći povećanje vrednosti tumor markera i to je znak da se tumor uvećao. Ipak, sa stanovišta dijagnostike, i ako tada uočimo blago povećanje vrednosti, to može da bude znak da je tumor primećen na vreme – pojašnjava naš sagovornik i dodaje da, ipak, to ne treba da se radi previše često i ako osoba nema nikakve tegobe i određene sumnje.
Enzimi su dugi niz godina bili i ostali najčešće ispitivani tumorski markeri, ali problem najčešće postoji kod malih tumora koji nedovoljno sekretuju enzime u krv i koji ne mogu da se detektuju putem analiza iz krvi, a obično su povišeni tek kad je tumor toliko veliki da se može videti i drugim metodama. Nekada se i pored tumorskih markera mora uraditi snimanje skenerom ili ultrasonografija.
Najveći je problem kod tumora koji nisu blizu krvnog suda ili su inkapsulirani, pa se njihovi produkti ne mogu izlučiti u krv direktno i ne pokazuju velike vrednosti a tumor je već veliki i napreduje. To je veliki problem. Tada se javlja lažno negativan nalaz.
– A kad tumor već metastazira, vrednosti tumorskih markera su prevelike i to je znak da je tumor već uznapredovao, što nije dobro. Za tumore pluća i digestivnog trakta ili za tumore dojke nekada je potrebno uraditi i analizirati nekoliko tumorskih markera zajedno, kako bi barem neki od njih pokazao promene kod sumnje na rak. Postoje mnogobrojni problemi u kliničkoj interpretaciji rezultata tumorskih markera. Neki od njih nisu dovoljno specifični za tumor, već se luče i kod zapaljenja, neki su i proizvodi normalnih ćelija koje su u hiperfunkciji, kao što su povišene vrednosti pojedinih hormona, ali ipak mogu da ukazuju da je u pitanju tumor, ukoliko je njihova vrednost povećana nekoliko desetina ili stotina puta. Nekada bolest jetre ili bubrega maskira vrednosti tumorskih markera, jer se oni ne izlučuju dovoljno ili je njihov metabolizam poremećen. Uzimanje lekova menja vrednosti pojedinih tumorskih markera u krvi. Ipak, vrednosti pojedinih tumorskih markera mogu se uspešno koristiti za praćenje rasta tumora, kao i za procenu smanjenja veličine tumora posle odgovarajuće terapije, što je korisno za obolele – naglašava naš sagovornik, čiji je rad na 27. kongresu o lečenju raka u Parizu ove godine proglašen za jedan od najboljih u kategoriji od 250 do 300 radova.
Na vrednosti tumor markera uglavnom ne utiču vrednosti glukoze, ali hrana bogata mastima menja serum, koji postaje beličast, jer ima previše lipida i onda nije baš najbolje da se koristi za određivanje tumorskih markera. Ukoliko se krv uzima i za druge analize u bolnicama i sve biohemijske analize zajedno, da se oboleli ne bi izlagali nepotrebnom ponavljanju uzimanja uzoraka krvi, kao i radi etičkog odnosa prema obolelima, analize treba uraditi ujutru. Ukoliko su tumorski markeri hormoni, treba voditi računa o vremenu uzimanja, jer se pojedini hormoni u organizmu luče u ciklusima, ali kod kancera su vrednosti svakako povećane desetine puta u odnosu na vrednosti koje postoje kod zdravih osoba.
– Moj rad je dugo bio baziran na tehnikama da se poveća osetljivost metoda i da se ne obavljaju ispitivanja iz krvi, zbog svih problema koji dovode do slabe detekcije. Rezultati mojih istraživanja pokazali su da se u specijalnim, takozvanim „in vitro” uslovima, u epruveti ili posebnim uslovima za gajenje tumora, određuju tumorski markeri, što je novina i mnogo je preciznije. To je dosta teško sprovesti u svakodnevnom radu, već je za sada moguće samo u visokospecijalizovanim naučnim ustanovama – kaže dr Jurišić.
Drugi princip ispitivanja tumorskih markera poslednjih godina je dobio potpuno novi smisao uvođenjem u medicinu tehnika molekularne biologije i rekombinantne tehnologije, to jest ispitivanjem molekula koje postoje unutar tumora. Tumor je akumulacija genskih grešaka i poremećaj deobe ćelije. Dr Jurišić naglašava da se danas zna da tumori imaju pojedine mutacije koje ne postoje u normalnom tkivu i to je osnova za novi pravac ciljane ili molekulske ili individualne terapije za svakog pojedinca. Cilj ovih analiza nije sada uspostaviti ranu dijagnostiku tumora, već postići bolju terapiju kod onih koji imaju takvu mutaciju.
Kako ističe profesor dr Vladimir Jurišić, redovni profesor na Fakultetu medicinskih nauka u Kragujevcu i naučni savetnik iz oblasti onkologije, tumorski markeri su obično ili produkti koje tumorske ćelije luče u krv, ili su to molekuli na ćelijskoj membrani tumora koje ne poseduje normalna, već samo promenjena ćelija. Ali, naš sagovornik upozorava da ne postoji idealan tumorski marker.
– Važno je da se zna da ne postoji jedan marker za sve tumore. Ovi markeri se rade uvek kad postoji sumnja na tumor, pri čemu se oni mogu određivati i kada nema simptoma. Ipak, rade se kada postoji sumnja ili kod postojanja tumora nekog člana porodice, recimo, što može poslužiti preventivno. Ukoliko je nalaz tumor markera negativan, to ne mora da znači da on ne postoji i nije garancija da se neće razviti, a može da znači i da je tumor mali i da još nije izlučio puno pojedinih molekula kako bi se kancer detektovao u krvi. Ponavljanjem analiza posle tri do šest meseci može se naći povećanje vrednosti tumor markera i to je znak da se tumor uvećao. Ipak, sa stanovišta dijagnostike, i ako tada uočimo blago povećanje vrednosti, to može da bude znak da je tumor primećen na vreme – pojašnjava naš sagovornik i dodaje da, ipak, to ne treba da se radi previše često i ako osoba nema nikakve tegobe i određene sumnje.
Enzimi su dugi niz godina bili i ostali najčešće ispitivani tumorski markeri, ali problem najčešće postoji kod malih tumora koji nedovoljno sekretuju enzime u krv i koji ne mogu da se detektuju putem analiza iz krvi, a obično su povišeni tek kad je tumor toliko veliki da se može videti i drugim metodama. Nekada se i pored tumorskih markera mora uraditi snimanje skenerom ili ultrasonografija.
Najveći je problem kod tumora koji nisu blizu krvnog suda ili su inkapsulirani, pa se njihovi produkti ne mogu izlučiti u krv direktno i ne pokazuju velike vrednosti a tumor je već veliki i napreduje. To je veliki problem. Tada se javlja lažno negativan nalaz.
– A kad tumor već metastazira, vrednosti tumorskih markera su prevelike i to je znak da je tumor već uznapredovao, što nije dobro. Za tumore pluća i digestivnog trakta ili za tumore dojke nekada je potrebno uraditi i analizirati nekoliko tumorskih markera zajedno, kako bi barem neki od njih pokazao promene kod sumnje na rak. Postoje mnogobrojni problemi u kliničkoj interpretaciji rezultata tumorskih markera. Neki od njih nisu dovoljno specifični za tumor, već se luče i kod zapaljenja, neki su i proizvodi normalnih ćelija koje su u hiperfunkciji, kao što su povišene vrednosti pojedinih hormona, ali ipak mogu da ukazuju da je u pitanju tumor, ukoliko je njihova vrednost povećana nekoliko desetina ili stotina puta. Nekada bolest jetre ili bubrega maskira vrednosti tumorskih markera, jer se oni ne izlučuju dovoljno ili je njihov metabolizam poremećen. Uzimanje lekova menja vrednosti pojedinih tumorskih markera u krvi. Ipak, vrednosti pojedinih tumorskih markera mogu se uspešno koristiti za praćenje rasta tumora, kao i za procenu smanjenja veličine tumora posle odgovarajuće terapije, što je korisno za obolele – naglašava naš sagovornik, čiji je rad na 27. kongresu o lečenju raka u Parizu ove godine proglašen za jedan od najboljih u kategoriji od 250 do 300 radova.
Na vrednosti tumor markera uglavnom ne utiču vrednosti glukoze, ali hrana bogata mastima menja serum, koji postaje beličast, jer ima previše lipida i onda nije baš najbolje da se koristi za određivanje tumorskih markera. Ukoliko se krv uzima i za druge analize u bolnicama i sve biohemijske analize zajedno, da se oboleli ne bi izlagali nepotrebnom ponavljanju uzimanja uzoraka krvi, kao i radi etičkog odnosa prema obolelima, analize treba uraditi ujutru. Ukoliko su tumorski markeri hormoni, treba voditi računa o vremenu uzimanja, jer se pojedini hormoni u organizmu luče u ciklusima, ali kod kancera su vrednosti svakako povećane desetine puta u odnosu na vrednosti koje postoje kod zdravih osoba.
– Moj rad je dugo bio baziran na tehnikama da se poveća osetljivost metoda i da se ne obavljaju ispitivanja iz krvi, zbog svih problema koji dovode do slabe detekcije. Rezultati mojih istraživanja pokazali su da se u specijalnim, takozvanim „in vitro” uslovima, u epruveti ili posebnim uslovima za gajenje tumora, određuju tumorski markeri, što je novina i mnogo je preciznije. To je dosta teško sprovesti u svakodnevnom radu, već je za sada moguće samo u visokospecijalizovanim naučnim ustanovama – kaže dr Jurišić.
Drugi princip ispitivanja tumorskih markera poslednjih godina je dobio potpuno novi smisao uvođenjem u medicinu tehnika molekularne biologije i rekombinantne tehnologije, to jest ispitivanjem molekula koje postoje unutar tumora. Tumor je akumulacija genskih grešaka i poremećaj deobe ćelije. Dr Jurišić naglašava da se danas zna da tumori imaju pojedine mutacije koje ne postoje u normalnom tkivu i to je osnova za novi pravac ciljane ili molekulske ili individualne terapije za svakog pojedinca. Cilj ovih analiza nije sada uspostaviti ranu dijagnostiku tumora, već postići bolju terapiju kod onih koji imaju takvu mutaciju.